Reč po reč

Pred vama se nalazi tekst o našem rođaku, komšiji, poznaniku. O nekome koga svi sasvim sigurno poznajemo. O jednom prosečnom čoveku iz našeg okruženja. Ili je ovo možda priča i onome ko piše ali i onome ko čita... Pre par dana sam čuo podatak o broju ljudi u Srbiji koji nemaju završenu ni osnovnu školu i ostao sam zatečen. Nisam bio sasvim siguran u verodostojnost podataka pa sam malo istraživao. Kako je poslednji popis bio pre 10 godina, i kako se kod nas sve prati i beleži na već poznat način, u ovom trenutku postoje samo procene. Izgleda da ćemo morati da sačekamo ovogodišnji popis stanovništva za tačne podatke. Ali, po različitim izvorima, kao i po rečima pomoćnika ministra obrazovanja, Ljubiše Antonijevića, iz 2014. godine, u Srbiji postoji 17% nepismenih, odnosno onih koji nemaju završenu osnovnu školu. To je oko milion ljudi. Pored toga još 23% ima samo završenu osnovnu školu, što znači da 40% stanovništva nema radnu kvalifikaciju   - nema srednju školu. Osim toga, procena j...

Svima je verovatno poznata priča o Dedalu i Ikaru, ocu i sinu, kao prvim ljudima koji su ostvarili svoj san i poleteli kao ptice. Dobro, nije baš da im je to bio san, odnosno bolje je reći da ih je muka naterala da na sebe zalepe perije i probaju. Gledajući iz malo drugačije perspektive, usudio bih se da kažem da je Ikar samo poleteo, pa ga i poštuju svi oni koji lete, ali da je Dedal prvi čovek koje je preleteo , što ga čini rodonačelnikom preletača. S’ obzirom da je uspešno preleteo onda mora biti Srbin. To je više nego očigledno. Ipak, od tada je prošlo puno vremena, i puno se vežbalo, te je i samo preletanje dovedeno do savršenstva, naročito na ovim prostorima, tako da danas imamo prave šampione u ovoj disciplini. I imamo jako puno šampiona. Najmanje dva miliona u samoj državi, a vrlo verovatno i mnogo više. Naime, nije preletanje karakteristično samo za profesionalne političare, iako su oni najupečatljiviji. Postoje neke analize u vezi broja odbornika, odnosno poslanika, koji su o...

Pretpostavljam da ste čuli za eksperiment sa 5 majmuna u kavezu i bananom. Ukratko: majmune prskaju hladnom vodom ukoliko krenu po banane koje se nalaze na platformi iznad njih, onda izvode jednog po jednog majmuna i zamenjuju ga novim (koji nastavlja da se ponaša kao i grupa), ali ponašanje ostaje isto čak i kada više nema majmuna koji su iskusili zašto ne treba ići po banane. Taj primer, ili priča, ima široku primenu u svakodnevnom životu. Njime se objašnjava ponašanje u kolektivu, nevažno da li je to firma, škola, ili nešto treće, i naglašava se uticaj uslovnog refleksa i tradicije. Često se govori i o ne preispitivanju tradicije i nasleđenih vrednosti kao i priključivanju stavovima većine. I stvarno se sve jako lepo uklapa u toj priči. Siguran sam da ste i sami više puta, u raznoraznim diskusijama, potezali kao argument pomenuti eksperiment. Ja jesam. Ali, nije sve tako kao što na prvi pogled izgleda… Pokušajte da na internetu, ili ako ste „old school“ onda u nekoj biblioteci, da p...

Još jedna pošast modernog doba ako je verovati “prvosrbijancima” (valjda nisam pogrešio kada mislim da su oni za očuvanje pravih vrednosti i protiv svega onoga što dolazi sa Zapada) i patriJotama (tu sigurno nisam pogrešio). Po njima ti globalisti hoće da nas unište i zatru, a u toj borbi   ne biraju sredstva. U objašnjenju nekog pojma nije loše krenuti od početka, odnosno od same definicije pojma. Međutim ovde odmah imam problem jer nisam našao definiciju globalizma u rečniku srpskog jezika. Postoji definicija pojma “globalan” i “globalno” ali se oni odnose na celovitost i nešto ukupno. Znači nije to to. U Oksfordskom rečniku engleskog jezika ovaj termin je opisan kao: delovanje ili planiranje ekonomske i spoljne politike na globalnoj (svetskoj) osnovi. Sama reč nema negativno značenje kao što se kod nas prikazuje. Čitajući i slušajući raznorazne, vrlo često, samozvane “intelektualce” stekao sam utisak da je globalizam kao Tifon ili bar Himera, koji dolazi sa Zapada u želji da pr...

( * na izlasku iz Paraćina prema Pojatu, na banderi sa desne strane puta stajao je oglas: najbolja plek muzika kod Ljubiše, ovde) Atina 4. vek p.n.e., jutro Sedi Aristotel u svojoj školi, za stolom, zamišljen i gleda u račune. Bliži se kraj meseca i mora da isplati i radnike i nastavnike i dobavljače. Sva sreća da struja još nije izmišljena jer bi tačno bankrotirao. Kada je otvarao svoju školu, pre mnogo godina, bio je to dobar posao. Još kada iza tebe stoji vladarska porodica koja je čak i svog sina poslala tu na školovanje onda nema problema. Milina. Ali sada posao polako posustaje, nema više ni Sokrata ni Platona, računi sve veći a učenika sve manje. Muka je to. Sedi on tako zamišljen i očajan, kada odjednom nad njim se nadvi senka misterioznog čoveka. Mlađi čovek, visok i naočit, rekao bi pravi Sokratov tip. Sede on naspram Aristotela. Aristotel : Ko si sad pa ti? Vidiš valjda da sam u poslu?! JS : Zdravo Aristotele. Izvini što te uznemiravam ali morao sam da dođem. Ja sam Džon Smi...

Ono što je nekada bila najezda skakavaca danas predstavljaju migranti. Vrlo zgodna “patriJotska” tema na kojoj se lako pokazuje veličina nečijeg srBstva i nacionalni heroizam. Tema koja je idealna za kafanska baljezganja i koja se savršeno uklapa u sveopštu teoriju zavere, a naravno, sa ciljem da se pokori i uništi narod najstariji na svetu. Ako bih mogao da sumiram kvazi patriotske teorije, onda je situacija sledeća: mrski nam zapad, uz idejne tvorce Rotšilde, Rokfelere i Soroše, a u želji da uništi narod najstariji i pravoslavni (ovo je obavezno), namerno urušava države na Bliskom istoku i severu Afrike, i onda organizovano šalje migrante, isključivo vojno sposobne, kako bi naselili Srbiju i time nas totalno upropastili jer im smeta jaka Srbija. Nadam se da nisam ništa izostavio, a sigurno jesam. (Sada vidim da sam izostavio masone i iluminate, ali ko će se svega setiti…) I kako vam izgleda ova rečenica kada je pročitate sa razumevanjem? Ima li smisla i logike? Naravno da ima ukoliko...

Ukratko, što sam stariji sve manje verujem u istinsko postojanje nacija. Da bih objasnio moje stanovište u vezi ove teme, moram da se vratim u daleku prošlost. U zavisnosti od gledišta možda i ne tako davnu. Postoje dve teorije/varijante/gledišta na to kako je nastao ljudski rod. Jedna je kreacionistička koja je stanovišta da je sav živi svet, a samim tim i ljudski rod, stvorio Bog. Druga je darvinistička, koja tvrdi da je ljudski rod nastao u procesu evolucije. Nije mi namera da ovde pišem o samim teorijama i debatujem oko toga. Sama definicija nacije ( Veliki rečnik stranih reči i izraza , Klajn i Šipka) ima sledeći oblik: narod, narodna zajednica nastala na osnovu zajedničkog porekla, jezika, istorije i kulture . U nekim drugim tumačenjima spominje se i religija kao odrednica (npr. u Rečniku srpskog jezika Vujanić i drugi ): narodna zajednica nastala na nekom (obično državnom) području, najčešće na osnovu jezičke i etničke srodnosti, kulturne, civilizacijske, političke, ekonomske, č...