Skakavci

Ono što je nekada bila najezda skakavaca danas predstavljaju migranti. Vrlo zgodna “patriJotska” tema na kojoj se lako pokazuje veličina nečijeg srBstva i nacionalni heroizam. Tema koja je idealna za kafanska baljezganja i koja se savršeno uklapa u sveopštu teoriju zavere, a naravno, sa ciljem da se pokori i uništi narod najstariji na svetu.

Ako bih mogao da sumiram kvazi patriotske teorije, onda je situacija sledeća: mrski nam zapad, uz idejne tvorce Rotšilde, Rokfelere i Soroše, a u želji da uništi narod najstariji i pravoslavni (ovo je obavezno), namerno urušava države na Bliskom istoku i severu Afrike, i onda organizovano šalje migrante, isključivo vojno sposobne, kako bi naselili Srbiju i time nas totalno upropastili jer im smeta jaka Srbija.

Nadam se da nisam ništa izostavio, a sigurno jesam. (Sada vidim da sam izostavio masone i iluminate, ali ko će se svega setiti…) I kako vam izgleda ova rečenica kada je pročitate sa razumevanjem? Ima li smisla i logike? Naravno da ima ukoliko svet gledate kroz Treće oko.

Kao samosvesno biće čovek teži boljim uslovima za život, kako za sebe tako i za svoje potomke. I to nije tekovina savremenog sveta već je tako od trenutka kada je čovek spoznao svet oko sebe. Od istog trenutka krenule su i migracije, odnosno promene prebivališta. Promena mesta života odvija se samo iz jednog jedinog razloga: želja za promenom na bolje. Odlazak se može desiti iz više povoda: glad, siromaštvo, prirodne katastrofe, ratovi, nemogućnost školovanja, itd, ali je uvek uslovljeno željom za boljim životom. Ništa drugo.

Hajde da se odmaknemo korak ili dva unazad i stvari pogledamo iz malo šire perspektive. Možda treba malo pogledati i zvanično dostupne podatke (osim ako i njih ne pišu isti oni masoni iz prethodnog pasusa). Po izveštaju UN-a o svetskim migracijama u 2019 godini bilo je 272 miliona migranata (ljudi koji ne žive u zemlji u kojoj su rođeni), što predstavlja 3,5% od ukupne svetske populacije. Devedesetih godina je taj procenat bio oko 2,9%. Za 30 godina porast broja migranata je ~0,5% što je apsolutno zanemarljivo s obzirom na olakšanu komunikaciju i mogućnost putovanja. Ono što je još zanimljivo je i to da žene čine 48% u ukupnom broju migranata. Verujem da taj podatak nije baš u skladu sa natpisima u tabloidima.

Dalje, zanimljiv je i mit da svi migranti dolaze isključivo u Evropu kao deo globalnog plana. Da li ste u domaćim tabloidima mogli da pročitate, na primer, da je u Pakistanu registrovano 1,4 miliona migranata iz Avganistana a u Iranu oko 3 miliona iz iste zemlje? Ili, da li ste u  Kuriru ili Telegrafu čitali o tome da najveći broj migranata živi u Sjedinjenim Državama. Naravno da niste jer se to onda ne uklapa u teoriju zavere, pa čak ni kod prosečno neobrazovanog čitaoca.

Uz sve navedeno, ova teorija je propraćena i velikom količinom „vesti“ iz prve ruke. Odličan primer je informacija koju mi je pre par meseci poslao otac kao potvrdu toga da „mračne strane sile“ planiraju da u Srbiji nasele migrante sa bliskog istoka. U toj informaciji, objavljenoj na jednoj od društvenih mreža, pisalo je kako neka Danska organizacija u saradnji sa Vladom Srbije pravi kuće za migrante u Gornjem Milanovcu. Ne budem lenj, potražim malo po internetu i nađem odluku opštine Gornji Milanovac gde se spominje da je, u saradnji sa pomenutom organizacijom, odlučeno da se pomoć u vidu paketa građevinskog materijala dodeli Milivoju Rajiću i Nemanji Dobriću . A odakle su Nemanja i Milivoje? Da nisu iz Avganistana ili Iraka? Teško. Naime, sve je tačno bilo u toj objavi na društvenoj mreži, osim što je umesto „interno raseljena lica“ neko napisao „migranti“. Slučajno ili namerno na vama je da prosudite. Reakcija na ovakvu objavu je bila vrlo očekivana. Probudile su se srBske patriJote koje su uglas osudile taj zločinački poduhvat mračnih sila sa zapada koji samo imaju jedan cilj a to je da se uništi SrBstvo. I ne vredi pričati da je vest lažna, ne vredi pokazivati zvanični dokument opštine Gornji Milanovac, ništa ne vredi. Valjda im je tako lakše.

Hajde da čitav problem migracija stanovništva pogledamo iz još jedne, takoreći domaće perspektive. Krajem 17-tog veka mnogo porodica iz Srbije je, bežeći od rata i prognanstva, došlo čak do Pešte. Isto se ponovo desilo i pola veka kasnije. Da li je možda taj događaj promenio strukturu stanovništva u tadašnjoj južnoj Austrougarskoj? Ili šta da kažemo za masovnu selidbu stanovnika SFRJ u periodu posle drugog svetskog rata? Da li su tada u Nemačku, Francusku ili Austriju išle čitave porodice ili su prvo išli muškarci srednjih godina pa kasnije i ostali članovi porodice? Šta kažu tabloidi na to? A patriJote?

Ako niste bili, idite do Beča i vrlo brzo ćete shvatiti da vam tamo za komunikaciju nije neophodan nemački jezik. Vaš maternji će biti sasvim dovoljan. Šta partiJote misle o ovome? Da li se zalažu i za proterivanje ovih ljudi i da im se oduzmu radne dozvole ili državljanstva ko ima? Ili je ipak lepo kada za praznike dođu rođaci i donesu Mocart kugle i deci daju po 100 evra. Da li je bespredmetno pitati zašto ne postoji isti pogled na ljude kojih je muka naterala da odu iz kraja u kome su rođeni? Dok sa jedne strane ovdašnji ljudi na slavama i u kafanama sa velikim ponosom pričaju o rođaku Peri koji je prevario sistem u Nemačkoj i živi kao car od socijalne pomoći koju dobija od države, sa druge strane pljuju na sve koji u Srbiji smognu snage da ne napadaju migrante već da pokažu dozu empatije. Valjda je to istorijsko nasleđe na koje smo toliko ponosni.

Ostavite ljude na miru. Nemaju oni nikakvu želju da ostanu u Pirotu, Pančevu ili Kikindi. I oni, kao i mi, imaju želju da odu u neku zemlju koja će im pružiti toliko željenu sigurnost i mogućnost normalnog života. Bar kako ga oni iz svoje perspektive zamišljaju. Migracija će uvek biti i ništa ih ne može sprečiti. Pa da nije bilo pomeranja stanovništva današnji svet bi bio mnogo dosadnije mesto za život. Mi ne bi nikada imali sarmu kojom se toliko ponosimo ili proju. To što prvo iznosimo pred goste, a naročito strance koji nam dođu u posetu, nije autohtono sa ovih prostora već je došlo sa strane. U tome je i lepota sveta i različitosti: prihvatiti i prilagoditi.