Ndong Mboula

Ndong Mboula je velika muzička zvezda iz Gabona. Njegova muzika se najbolje može opisati kao spoj tradicionalnih veselih ritmova severnog Gabona uz blagi uticaj pop muzike s’ kraja 20. veka i veselih tonova arapskih šlagera. Ndong se u svojim tekstovima najčešće osvrće na aktuelne probleme ljudi na zapadu Afrike uz nezaobilazne priče o ljubavi, mladima i provodu. Neki od najvećih Ndonginih hitova su svakako: Bidzango, Cheri aga, Milang mi nsi, kao i vanvremenski hit i nezaobilazna pesma na svim proslavama i svetkovinama južno Čada i Sudana: Ane me neme.

Šta, niste nikada čuli za Ndonga Mboulu?

Ne sekirajte se. Nije ni on nikada čuo za vas.

Ne samo da nije čuo za vas već Ndong, siguran sam u to, pojma nema ni ko su predstavnici vlasti i opozicije pa ni to ko će da formira novu Vladu. Pojma nema Ndong ni ko su Miki Aleksić ni Marijan Rističević. Ne zna čak ni koliko poslanika ima u Skupštini.

Ne zna Ndong ni da se Glavna ulica u Zemunu, u kolosalnoj dužini od čak preko 800 metara, rekonstruiše skoro godinu dana. Ne zna da će Beograd i Srbija postati centar sveta i pripadajućeg mu Sunčanog sistema kada se tokom 2027. godine bude odigrala smotra muzike i umetnosti. Bukvalno odigrala. Sva sreća pa će svet imati o čemu da priča između dva održavanja olimpijskih igara, ukoliko ova manifestacija u potpunosti ne zaseni onu planiranu u omanjoj kalifornijskoj varošici.

Nije svestan Ndong kakav ćemo nacionalni stadion imati u prestonici i da ćemo tu moći da jedemo prave srpske specijalitete kao što su pljeskavica i kokice. A pored stadiona će biti iskopana najveća septička jama u ovom delu Evrope kako bi se imponzatna građevina bez problema uklopila u većinu objekata u gradu. Ne zna ni to da beogradski blizanci čekaju novi rebalans republičkog budžeta pa da mogu na miru da planiraju pojačanja za narednu sezonu.

Pojma nema Ndong da će njegove kolege muzičari iz Srbije procvetati kada se ponovo uvede obavezno služenje vojnog roka a sa njim, takođe obavezni, ispraćaji u istu. Pa kada se razapnu patrijotske šatre od Loznice do Negotina i krene opštenarodno veselje koje će predvoditi ponosni očevi koji su pre tri decenije uspešno pronalazili načina da se oslobode vojske. Drugo je vreme došlo moj Ndong.

Ne zna Ndong da Zrenjanin decenijama nema pijaću vodu. Verovatno ni ne zna gde je taj Zrenjanin. Ne samo da stanovnici grada u Banatu nemaju vode u dvadestprvom veku već se nešto ni ne bune mnogo oko toga. Sigurno im je lepo.

Lepo je i stanovnicima Beograda, Novog Pazara ili Valjeva, a da naš prijatelj Ndong toga nije ni svestan, jer oni ove zime mogu vazduh u svojim gradovima i da dodirnu a ne samo da vide kao do sada. Lepo je građanima koji najzad mogu da uživaju u prelepim večernjim šetnjama po lokalnim parkovima. Dobro, nije baš da je ostalo mnogo parkova po gradovima ali Ndong to ne zna.

Ne gleda Ndong ovdašnje televizije sa nacionalnom frekvencijom pa je ostao uskraćen saznanja šta se dešava u novom rijaliti programu, šta je obukla voditeljka najgledanije emisije ili ko su gosti u legendarnoj emisiji u prime time „Prslook again“. On je na gubitku. Ndong a ne Sandro.

Ne idu Ndongova deca u neku od srpskih osnovnih ili srednjih škola pa samim tim nije ni upoznat sa stanjem u istim. Ne zna on da roditelji moraju kredit da podignu da bi dete otišlo sedam dana sa školom na Zlatibor. Ili da u školama nema lopti, toalet papira ili sapuna za ruke. Osim svega pomenutog uočen je i nedostatak profesora matematike i fizike. Mada droge i alkohola ima u izobilju. To nije deficitarna roba.

Da li uopšte zna nešto Ndong o tome koliki smo mi ovde ekonomski tigar? Sigurno ne. Nema u Gabonu tigrova. A tek da smo lideri u regionu po mnogim pitanjima i da nam svi zavide i žele da budu kao mi. Pojma nema. Pa kad te naše komšije vide da ne mogu nikako da dostignu naš rast i razvoj, kad vide da smo obećana zemlja u koju svi žele da dođu i trajno se nasele, kad vide koliko miliona hiljada kilometara puteva, fabrika, bolnica i škola je napravljeno, kada vide kako država deli šakom i kapom pare ljudima koji se posle bahate i odaju bludnim radnjama, e onda oni polude pa po svaku cenu žele da zaustave naš razvoj i napredak.

Sva sreća u Gabonu nemaju Dunav. Nemaju ni problema sa ledom na rekama. Ni sa prevrtanjem tankera u Sueckom kanalu. Izgleda da su i poprilično slabo informisani o sukobima na Bliskom istoku, cunamiju u Japanu ili zemljotresu u Finskoj. I kako onda Ndong da zna da je ove najskuplje gorivo u regionu? Ne zato što imamo najviše akcize uz bezobrazno loš kvalitet već samo i isključivo zbog spoljnih uticaja. Nema šanse.

Da li je sve ovo uopšte nekome van Srbije bitno i važno? Da li je nekome stvarno stalo do svih naših problema i gluposti kojima smo svakodnevno okruženi a za koje smo sami krivi? Da li mislite da je bilo kome drugom stalo do očuvanja jezera, planina, vazduha ili kulture ako to nije važno onima koji tu žive? Da li je bilo kome više stalo do kvaliteta života nas samih ako nama nije?

Mislite da je nekome drugom stalo do Isidore Sekulić, Đure Jakšića ili Stevana Mokranjca? Da li možda vi znate gde se nalazi muzej posvećen Nadeždi Petrović? Pa zašto bi to onda nekoga, pa i našeg prijatelja Ndonga, bilo briga? Ako mi ne znamo da čuvamo sredinu u kojoj živimo i u kojoj žive naša deca i na koju smo, makar sudeći po društvenim mrežama, jako ponosni, ne možemo da očekujemo da će bilo koga drugog zanimati.

A radeći vrlo predano na upropaštavanju zemlje na kojoj živimo na dobrom smo putu da je i uništimo. I verujete mi, niko neće ni suzu pustiti zbog toga. Ako mi ne verujete pogledajte primer Mohendžo Dara od pre četiri i po hiljada godina. Šta, ne znate ništa o tome? E upravo će isto toliko Ndongovi praunuci znati o Beogradu.

E Ndongu brate moj napaćeni... Uživaj i nastavi da praviš odličnu muziku.

PS. Siguran sam da niko neće ni proveriti šta je Mohendžo Daro. Niti ko je Ndong.