200 koraka

• Coca cola obična u plastičnoj flaši 0,5l

• Munchmallow jagoda 105g
• Marlboro crveni, tvrdo pakovanje
• Bounty
• Smoki kikiriki 50g
• Ulošci Libresse dnevni, normal
• Kesa pvc, biorazgradiva
• Viršle Poli 260g
• Sladoled Kapri, štapić
• Smoki, malo pakovanje
• Mivela Mg voda, blagogazirana, 1,35l
• Štapići za uši
• Motorno ulje Castrol 5w40
• Pall Mall crveni
• Hiruška maska, plava, obična
• Čoko bananica
• Dezodorans Nivea, muški
• Plavi plastični upaljač
• Zlatiborac slanina 100g
• Prima štapići, veća kesica
• Rukavice, žute gumene
• Panol pasta za pranje ruku
• Jelen pivo, limenka 0,5l
• Vlažne maramice za bebe
• Kese za zamrzivač 2l
• Brijač ženski, jednokratni
• Plastične čase za sok ili vodu
• Tečnost za pranje sudova Fairy sa mirisom limuna
• Nescafe 3u1
• Kokošija pašteta 95g
• Plastična kesa, firmirana

Ne, nije ovo spisak za prodavnicu koji muž dobije kako ne bi nešto zaboravio prilikom kupovine. Nije ni popisna lista male crvene radnje.

Sve ovo, ali i ponešto više, možete pronaći na i pokraj trotoara male ulice u kraju, izmedju dva kontejnera. I sve to u samo 200 koraka.

U toj maloj ulici u centralnoj beogradskoj opštini nalazi se dvadesetak kuća i tri trospratnice. Sve u svemu oko 250 duša. Prostih duša. Ulica nije prometna, kroz nju prolaze samo stanovnici ili oni koji im dolaze u goste. U njoj, niti u njenoj blizini, nema turističkih atrakcija pa tako nema ni znatiželjnih, a često bahatih, turista iz čitavog sveta.

Sticajem životnih okolnosti poznajem neke od stanovnika te ulice i pouzdano znam da oni jako vode računa o čistoći svog doma. Niko od njih ne baca prazne flaše na terasu ili u hodnik, niko od njih omot od čokolade ne ostavlja ispod kreveta.

Postavlja se pitanje ko onda baca smeće po toj ulici. Da li to ipak rade oni tu i žive ili je u pitanju terorističko fundamentalička organizacija koja pod okriljem noći, dok pošten svet spava, dolazi i namerno ruži i prlja? Možda su ljubomorni jer postoji velika šansa da mala ulica u centralnoj beogradskoj opštini svojom lepotom i kulturno istorijskim nasleđem zaseni Šanzelize ili La Ramblu. Možda zato sto u ulici postoje čak dva pešačka prelaza koja bi vrlo brzo pomutila slavu onom jednom i jadnom u Abi Roudu. Nije isključeno.

Ili je možda to ipak slika i prilika naših pomalo poštenih domaćina. Možda je to samo naš odraz u ogledalu.

Jedna (meni vrlo draga osoba) će posle čitanja ovih redova spustiti naočare na vrh nosa, značajno će me pogledati i pitati: A šta si ti uradio osim sto pišeš? Da li misliš da je to dovoljno?

Nisam ništa uradio. I ne želim da išta uradim. Priznajem, nemam snage i volje da učinim ništa vise od onoga što već radim. Svoje smeće ću i dalje bacati u za to predvidjene kontejnere, neću biti deo rulje koja uništava prostor u kome živi i dok imam inspiracije pisaću. Ali nemam volje za bilo šta više od toga. Ne verujem više u mogućnost podizanja svesti građana kroz lično angazovanje pojedinaca. Ne verujem u to da bi se svest stanovnika te ulice pomerio sa trenutne tačke ukoliko bih ja očistio njihovo smeće i time im “ukazao” na njihovu grešku. Ne verujem da postoji mogućnost bilo šta objasniti nekome ko namerno i vrlo svesno prlja i uništava ulicu u kojoj živi, ulicu kroz koju prolazi svakoga dana, ulicu u kojoj odrastaju njegova deca. Deca koja ispred sebe imaju izuzetan model ponašanja. Ne verujem da se može promeniti neko kome je teško da pređe par koraka i svoje đubre baci u kantu.

Ne verujem da će se svest takvih pojedinaca promeniti ni ako se budu saplitali o flaše ili konzerve. Da imaju bilo kakvu svest oni to ne bi ni radili.

Ili sam ja samo umoran i nemam snage jer iste stvari gledam decenijama.

Sva sreća počinje hladnije vreme i zima pa ce sve to, o mili moji, prekriti snegovi… A kad se otopi sigurno će biti i noviteta na spisku.