Zeleno mleko

“Da li ste primetili brojeve na dnu pakovanja mleka i da li ste ikada razmišljali o njihovom značenju? To nisu samo puki brojevi. Oni imaju svoje značenje za koje samo mali broj ljudi zna.”

“Posle informacije u medijima da se u pojedinim zemljama u regionu reciklira mleko kojem je istekao rok trajanja, pa se, posle tehnicke obrade, ponovo vraća na tržište – brojna pitanja su se pojavila i u našoj javnosti.”

Ovako su počinjali tekstovi koji su širokim narodnim masama otkrivali istinu koja je od njih dugo skrivana. Naime, kako tvrde internet borci za slobodu i istinu, dugotrajno mleko kome istekne rok trajanja se „reciklira“ i zatim ponovo vraća u prodaju. Ovo se naravno radi kako bi inostrane kompanije zaradile više i kako bi na taj način otrovali i uništili narod najstariji i njegovu privredu bacili na kolena (i oteli nam Kosovo, ali se to valjda podrazumeva). Ovu istinu su naši borci otkrili uočivši brojeve na donjoj strani pakovanja koji, po njima, predstavlja koliko je puta mleko reciklirano. Zanimljivo je i to da se takvi tekstovi pojavljuju sporadično od 2011. godine.

U mom frižideru je pakovanje dugotrajnog mleka na čijem je dnu broj 5, pa hajde da pokušam da objasnim kako bi izgledalo da se mleko reciklira pet puta.

Mlekara otkupi sirovo mleko od farmera i donese u svoju fabriku. Onda to mleko preradi, spakuje u kartonsko pa u transportno pakovanje, stavi na paletu i u svoj magacin. Zatim preveze do centralnog magacina nekog trgovinskog lanca odakle oni to mleko prebace do lokalne prodavnice, odnosno mleko se na kraju nađe na polici.

Onda prođe šest meseci i niko ne kupi to naše nesrećno mleko.

Po isteku roka trajanja prodavnica vrati mleko u svoj centralni magacin odakle proizvođač isto vrati u svoju fabriku. Tamo radnici ručno otvore svako pakovanje i sadržaj sipaju u neki tank.

Zatim se ponovo radi prerada mleka, pakovanje, prevoz do magacina i prodavnice. I ponovo nesrećno mleko stoji šest meseci na polici.

Ponovo se vraća u skladište pa u fabriku. Ponovo neko otvara svako pakovanje i mleko sipa u tank. Ponovo se prerađuje i pakuje. Ponovo se prevozi sve do prodavnice i ponovo mleko tamo čami sest meseci.

Opet nazad u fabriku, presipanje, prerada, pakovanje, prevoz do prodavnice, šest meseci, prevoz, presipanje, prerada, pakovanje, prevoz, ...

I na kraju, posle svih ovih peripetija, to nesrećno mleko se našlo baš u mom frižideru. Posle tri duge godine konačno je našlo svoje utočište u mraku i hladnoći mog frižidera. Realno sam ga spasio jer da ga nisam uzeo sa police ko zna koliko bi još godina ono jadno lutalo od fabrike do prodavnice i nazad.

Zamislite sada, u toku te tri godine, koji bi bili troškovi prevoza, pakovanja, prerade i radne snage. Zamislite onda koliko bi to mleko trebalo da košta na polici supermarketa.

Kada se stvari ovako postave jasno je o kakvoj se gluposti tu radi i koliko je čitava priča nelogična, naivna i nerealna.

Međutim, problem nije samo u tome što se ova konkretna priča ponavlja već više od 10 godina. Nije samo problem u tome što će neko (ili mnogi) poverovati u tu priču iznova i iznova optuživati belosvetske moćnike za zaveru protiv nebeskog naroda.

Problem je što će ljudi pre poverovati tekstu u Kuriru, Informeru ili rečima samoproklamovanog analitičara u jutarnjem programu roze televizije, nego što će verovati svojoj pameti, logici i svom iskustvu.

Problem je što će takva osoba, posle zavere sa dugotrajnim mlekom, pričati o tragovima koje avioni ostavljaju na nebu iznad nas trujući samo i isključivo pripadnike jednog naroda, zatim će pričati da su vakcine osmišljene da ubijaju, da živimo na ravnoj ploči koju slonovi nose na svojim leđima, da masoni i iluminati samo o Srbiji pričaju, da Bil Gejts zna šta danas kuva Zorica iz Đunisa, ...

Problem je što će ta ista osoba sutra ponovo uzeti olovku u ruke i glasati.

E to je naš problem. I to je naša realnost.

A ponovo nam slede neki izbori...

 

PS. Sada sam uočio da imam pakovanje paradajz sosa kome je na dnu pakovanja odštampan broj 16 i slatku pavlaku (bez laktoze) sa brojem 23. Pametnom dosta.