Sledeći put

E baš mi je drago da vas sve vidim. Ovako zajedno. Da smo se skupili.

Ma jedva sam stigao. Nemate pojma koliko obaveza sam imao ovih dana. Ne mogu na sve strane da stignem. U ponedeljak smo stigli sa mora. Jeste, bili smo u Egiptu u nekom resortu. Mnogo je lepo bilo i sve smo iskoristili. Deca su baš uživala.

I onda od utorka nisam stao. Sređivao sam papire za onaj lokal što sam kupio. Mnogo vam je komplikovana administracija. U opštini da ne radi onaj moj školski ništa ne bi završio. Ostalo mi još u poreskoj ali to nema šanse da stignem sad. To ću sledeći put kad dodjem.

Vidi, vidi šta je sve snajka spremila. Svaka čast, svaka čast. Znam ja kog ti devera najviše voliš. Dobro bre, znaš da se šalim.

Tvoja domaća? Naravno da može. Sipaj.

Je li, jel ovo suvo od komšije Mileta? E top je. Zna bre čovek da osuši svaka mu čast.

Šta kažeš i slanina je njegova? Ček da probam. Uh. Odlična. Da sam znao ranije da od njega kupim i ponesem. Ali ajde sad. Sledeći put.

Ma ostao mi u sećanju i onaj kulen što smo jeli prošli put. Baš je bio lep. I pikantan, baš onako kako treba. Znaš da sam odneo dva komada. Oni moji se oduševili. Kažu da nikada nisu jeli tako nešto. Mislim se i gde će da jedu. Nema to kod njih.

Sipaj slobodno još jednu.

Dovezao me pobratim. Danas sam vozio audi na pranje tamo dole u onu novu perionicu. Jeste, onu iza pijace. Onaj debeli gazda zinuo kad sam utero mašinu unutra. Još kad je video kakvu opremu ima… Kaže da nije imao u perionici bolji auto. Sad bar imaju o čemu da pričaju. I treba tako.

Sipaj, sipaj. Nema bolje od domaće šljive. Ajde samo, molim te, stavi tu flašu u frižider. Da se malo ohladi.

E nisam vam pričao kad sam prošli put odneo domaću lozu. Onu što je teča pravio. E tu. Što niko ne može da pije koliko je jaka. E, ponesem je ja na posao. Oni moji tamo navikli da uvek donesem dobru rakiju kad se vratim i jedva čekaju da se oloču. Ja meni sipao onu što pijem a njima podvalim tečinu i samo gledam. Sipaju oni, kucaju se, počeli da piju i počeli da se preznojavaju. Od tri čašice pobrljavili. A ja samo gledam i smejem se. Kažu uvalio nam ludak neki otrov. E pojma nemaju sa kim imaju posla. Spremio mi bata balonče od one njegove. Žuta kao dukat. Nego ne znam da li ću moći da ponesem. Ma uveli sad stroge kontrole. Ne daju ništa da se nosi od hrane i pica. Ludaci. Šta kome smeta? Da neću onu njihovu plastiku da jedem i pijem? Al' ajd sad. Ma stavim ja balonce izmedju pelena i Bog da me vidi.

Ajde sipaj još jednu. I neću više. Posle ću ono crno vino ako imaš. E to.

Sinovac, ajde molim te pojačaj malo tu pesmu. Samo malo. Ta mi je jedna od omiljenih. Ajd živeli.

E dobri moji. Nema ovo tamo. Nema. Ne znaju oni da žive. Samo rade. Niko se bre ne druži. Nema ovako da te neko pozove kući pa da jedete i pijete. Nema. To bre sve drveno i stegnuto. Samo na pare misle. Odrodili se skroz. One moje kolege ja ne znam kad su zadnji put ovako sedeli sa rodbinom. Ozbiljno bre. Ži’ mi ti.

Ajd još jednu uz meze.

Uh što lep ovaj paradajz. To iz tvoje baste? Ma da. Odma se vidi razlika. Da l' mi veruješ da ja tamo nisam nikad ovakav paradajz kupio. Nema to. A sve se nešto lože na neku zdravu hranu. Pa jedu neko semenje i travke. I neke ceđene sokove. A da ti ne pričam koliko koštaju te kao organske stvari. Neki bio. Jeste bre, tako ga zovu. Bio. Ži’ mi ti. Ludilo. Evo kaži ti meni šta je zdravije od ove naše tradicionalne hrane. Da l' ima nešto zdravije? Pa dabome da nema. Kažem ti ja.

Jednom je keva napravila pun lonac prebranca sa dimljenom slaninom a ja ponesem i čvarke, paradajz i luk. Domaće naravno. Naše. Odno ja i pozvao par njih na večeru. Podavili se. A najviše jeli oni što kao vode računa i sve zdravo jedu. Nisu znali koliko je dosta. Mislio sam da će da im se sloši. Da ih nosim na duši jer će pocrkaju od jela. I pitam ja njih šta je sad sa dijetom i semenkama. Rek’o da l' su bolje semenke il' ove bombone od svinje. I znaš šta mi kaže? Kaže da tako nešto ima tamo da se kupi on bi svaki dan samo to jeo. Ozbiljno ti kažem. Nemaju oni pojma šta je dobra hrana. Sledeći put moram sarme da im odnesem.

Dobro, ajde sipaj još jednu.

Pa ne znam šta da ti kažem. Znam ja da je ovde teško. Nikad nije ni bilo lako. Al', pravo da ti kažem, ni tamo nije bajno. Ma kakvi. Sve gore. Ži’ mi ti. Ja kad ti kažem.

Sve je bre poskupelo. Od koronu. Otišle sve cene gore. Da ti ne pričam koliko sad plaćam struju i gas. A kažu da će još da poskupi. Zavrnuo Rus slavinu pa se sad češaju i tamo gde ih ne svrbi. Počela otpuštanja po velikim firmama. Evo i kod mene nije sjajno. Nemam pojma šta me čeka kad se vratim. Al' baš me briga, ću se snađem ja.

A ne daj Bože da ti nešto fali. Po bolnicama rasulo. Nema bre ko da radi. Da nisu naši doktori i sestre ja ne znam šta bi oni radili. Ži’ mi ti. Možeš jedno kod privatnika a tu su cene daleko bilo. Ma bre i treba da propadnu. Nek vide malo kako je to. To bre sve naviklo samo da sedi i da naređuje.

I kod moje žene ista situacija. Kaže Helga da kod nje svaki dan po nekog otpuste. I ovima što ostali ukinuli bonuse a pričaju i da će plate da režu. Ma haos.

Dobro, ajd još po jednu. Nemo samo da puniš. E to.

Kažem ti ja još će gore da bude. Ži’ mi ti. Još gore. Pa gledam ja to svaki dan.

Ajd što je beda to još i nekako. Počeo narod mnogo da se plaši. Mnogo ima ovi sa strane. Mnogo. Sve se promenilo. Ne smeš bre dete uveče da pustiš kad padne mrak. Ne znaš ti šta sve ima. Daleko bilo. Nego to kriju ki zmija noge. Neće oni da dopuste da se takve stvari puštaju na televiziju. A jok. Sve bre naopako.

Ako mi veruješ narodu se sve smučilo. Malo, malo pa neke demonstracije. Protesti. Besni bre ljudi. I onda izađe milicija sa sve konji i oni topovi i pendreci i umlati Boga u njima. To bre ovde kod nas nema. Ma jok. Kakvi ovi naši. Oni su banja za one tamo. To nema dušu.

Ne znam dokle će tako da bude. Neće na dobro da izađe. Mnogo se teško živi. A narod nije na to naviko.

Ti već sipao. Ako.

Penzionerima najgore. Sve poskupelo a penzije ništa. Ma nema bre. Šta je kad primi hiljadu i po? Dok plati lekovi, struju i gas nema ni za leba. Sve idu po Aldi i Hofer i jure akcije. Pa bre litar mleko otišo skoro na evro i po. Ej ti. Šta kažeš da je ovde isto? Ma gde bre mož da bude isto. Ovde se ljudi snađu. Svako ima nekog na selu pa bar za hranu nije muka. Niko neće da bude gladan. Pa jel tako? Pa jeste, naravno da jeste.

Mora da vi kažem da je ovde situacija sve bolja. Ži' mi ti. Jeste bre, ozbiljno ti kažem. Pa gledam ja kad dođem. Vidi se promena. Da se ne lažemo.

Evo i putevi sve bolji. Milina da se vozi. Znam bre do pre koju godinu sve mi muka bilo da teram od granicu. Znaš onu mečku što sam im'o pre. Jeste, ona C klasa crna. Pa znaš li ti kolko sam samo dao na spone i čaure i neki odbojnici... A lepo kaže majstor, sve to od putevi i rupe. A sad ništa. Pliva audi ko ribče u Moravu.

Ajd još jednu al neću više. Vidi kako orosila flašu. Ladna ko zmiče. Ko taština duša ono što se kaže.

Ajde bre molim te kaka korupcija. Pa misliš to tamo nema. Ajde bre nemo da si naivan. To što gurneš po 20 evra ovom il' onom il' što mi školski radi u opštinu. To bre sve normalno. Ovo je malo mesto. Svi se znamo. Zamisli samo kolko tamo treba da se podmaže kad je onoliki grad. Ej ti. A i ne znaš kog da zoveš kad nema niko tvoj. I to za lekare. Da l' mi veruješ da bi tamo ljudi rado častili doktora i sestru samo da ih ima. Nego nema. Il' nema il' te ne razumeju uopšte jer ko zna odakle došli. Muka živa. Ja kad ti kažem.

Jeste, jeste. Smej se ti ali uopšte ovde nije loše. Nije.

Još ovu i neću više. Mora da idem kući. Da se pakujemo. Sutra sabajle krećemo.

Vidi da ti kažem. Razmišljao sam ja o tome. Nije da nisam. Vuče me, da se ne lažemo. I sa Helgom sam pričo i vidi i ona. Pa nije ona luda i slepa. Vidi kako stvari idu. Al' pravo da ti kažem nije baš zgodan trenutak. Ako me razumeš. Meni se tamo smučilo. Nego zbog dece. Erik je sad krenuo u školu a Stefani je još u zabavište. Njima bi bio veliki problem da se priviknu. Tamo se navikli na društvo i učiteljice pa mi žao. Nije meni za mene nego zbog njih. 'el me razumeš. Al' kad završe škole onda je to druga priča. To je onda nešto drugo. Sad gledamo da kad god možemo dođemo da deca ne zaborave korene. Samo mnogo pos'o pritiso. Kriza. Al' kad škole završe...

Nemoj više da sipaš. Dosta je bilo. Ostajte mi zdravo. Vidimo se idući put.