Naš mali kolektiv

Veliki poslovni kompleks udruženih kompanija nalazi se na severnoj strani grada. Nekada su te kompanije bile samostalne i poslovale nezavisno jedna od druge. Nisu bile ni najveće ali ni za zanemarivanje. Prosto su imale svaka svoju ulogu. Jednoga dana, pre nekoliko decenija, počele su polako da se udružuju. Sada ih ima 27 u tom njihovom udruženju. S obzirom na različitost svih tih kompanija, čitava organizacija je pomalo komplikovana i troma. Ponekad im je potrebno baš dosta vremena da donesu neku odluku i da se oko nje svi slože. Međutim, to udruživanje ima i svojih prednosti. Uspeli su da mnoge svoje propise i regulative objedine i da na taj način izbegnu komplikacije u slučajevima kada jedni drugima prodaju svoje proizvode a isto tako i mogućnost da zajedničkim snagama pronalaze kupce. Uostalom, da im nije dobro ne bi se to udruženje ni širilo, niti postojala lista onih koji bi da budu u tom društvu.

Na obodu tog kompleksa nalazi se firma pod imenom Apatristan. Kao i sve druge kompanije, makar u tom okruženju, Apatristan je akcionarsko društvo. Oni su nastali raspadom većeg konglomerata koji se sastojao od 6 posebnih kompanija koje su nekada sasvim pristojno sarađivale a onda su se rukovodstva posvađala. Posle svađe u kojoj je bilo i baš teških reči svako je otišao na svoju stranu. Neki su se na kraju priključili poslovnom udruženju a neki su, kao i Apatristan, ostali samostalni.

Kao i u svakom drugom akcionarskom društvu, tako i u ovoj našoj kompaniji, akcionari su birali rukovodstvo, kojima su onda prepuštali vođenje firme. Od početka rada Apatristana pa do danas bilo je tu vrlo raznolikog rukovodstva. Smenjivali su se direktori sa manje ili više znanja i iskustva, oni koji su na poslu davali sve od sebe ali i oni koji su samo hvatali krivine i gledali kako da što više završi u njihovim džepovima ne razmišljajući o budućnosti. Ruku na srce, niko od tih direktora nije samostalno i prevarom došao na čelo kompanije. Ne. Svi su bili izabrani od strane akcionara. I to uglavnom značajnom većinom.

Akcionari Apatristana su obični ljudi. Možda bi neko rekao da su pomalo naivni, ne baš mnogo obrazovani a uz to i poprilično životno neiskusni i tvrdoglavi. I taj neko ne bi mnogo pogrešio. Oni za sebe vole da misle da su izuzetno pametni i vični raznim poslovima i situacijama ili kako oni to vole da kažu: snalažljivi i sposobni. Istina je da oni rukovodstvo svoje kompanije biraju iz srca a ne iz glave. Mnogi to čine iz ličnog interesa. Kratkoročno razmišljajući oni mnogo više vole da se okoriste u sadašnjem trenutku nego da sačekaju isplatu dividendi. Vrlo često i vrlo brzo posle izbora novog rukovodstva akcionari zažale. Po kafićima i po svojim domovima kukaju da izbor nije najbolji, da su opet prevareni, da je neko od novih direktora neznalica i laik, da prošlo rukovodstvo možda i nije bilo toliko loše, ... Međutim, sve ostaje samo na pričama i ogovaranjima. Iz nepoznatog razloga akcionari Apatristana izuzetno retko koriste svoje pravo da sazovu vanrednu Skupštinu akcionara i smene trenutno rukovodstvo. Nekako više uživaju u svakodnevnim žalopojkama i stiče se utisak da stvarni vlasnici kompanije nisu akcionari već to privremeno rukovodstvo.

Iako se na Skupštinama akcionara mogu birati rukovodioci na različitim pozicijama ipak je najvažniji izbor generalnog direktora. Za razliku od nekih drugih preduzeća, gde je izražena podela funkcija i gde se zna ko se kojim poslom bavi, u našem malom preduzeću to baš i nije slučaj. Bez obzira na Statut kompanije i sva interna dokumenta i procedure, koje opisuju načine rada u svim sektorima, generalni direktor je u realnosti taj koji donosi sve odluke u Apatristanu. Iz nepoznatog razloga i akcionari se uopšte ne bune što generalni stalno krši Statut i što apsolutno samostalno postavlja i razrešava ne samo direktore svih sektora već i svakog pojedinačnog radnika.

Poslednji izabrani generalni direktor je Mile Kurjak, poreklom iz Like. Visok, krupan, glavat i sa brkovima a la Tom Selek, više podseća na mašinovođu parne lokomotive nego na modernog menadžera. Iako u srednjim godinama on je, ne samo po izgledu već i po načinu radu, mnogo bliži nekim vremenima za koje su akcionari Apatristana mislili da su davno prošla. Mile iza sebe ima dosta iskustva na raznim direktorskim pozicijama, voli sve da drži pod svojom kontrolom, da zna do najsitnijih detalja šta ko radi, voli da komanduje i da on lično i isključivo po svom nahođenju postavlja druge direktore.

Kao svaki pravi generalni direktor čvrste ruke, Mile samostalno bira svoje saradnike ali zna i da ih često menja čim neko počne da radi na svoju ruku ili da ga ne hvali dovoljno. Mile mnogo voli kad ga hvale. Trenutno, njegov tim najbližih saradnika čini miks dugogodišnjih saradnika i novih lica. Ti novi obično služe da se na njih prebaci krivica ukoliko nešto pođe naopako i njihovim smenjivanjem se najlakše umire akcionari Apatristana.

Pre par dana, na redovnoj Skupštini akcionara desio se veliki skandal. U toku pauze poslužena je kafa ali po prvi put u istoriji kompanije, na stolu pored termosa nije bilo posude sa šećerom. Nije bilo ni belog ni smeđeg. Nije čak bilo ni onog u kockama. Akcionari su se sa nevericom osvrtali i tražili šećer jer svi oni vole da piju slatku kafu. Zagledali su po ćoškovima, podizali poklopce ovala, gledali i ispod stola, ali ništa. Nema šećera. Počeli su da gunđaju i da se pitaju ko je kriv za ovu nestašicu. Čak je neko i spomenuo da je rukovodstvo krivo.

Evo kako je ovaj nemio događaj viđen od strane glavnih aktera.

 

Marija Ljubenović – kafe kuvarica

Da se odmah razumemo nije bila moja želja da budem kafe kuvarica. Radila sam kao čistačica u kompanijskoj ambulanti. I kad je prošle godine bio onaj problem sa salmonelom u menzi ja sam samo rekla moje mišljenje a to je da generalni nema nikakve veze sa tim. I posle me onaj Saša pozvao i rekao mi da se direktor mnogo zahvalio i da hoće da me nagradi. Ali moram malo da se strpim i da uđem, kako je on to rekao, na mala vrata pa će posle da me prebace na drugo mesto. I zato sam ja pristala da budem kafe kuvarica. Uostalom ja nemam pojma ni šta se ovde radi i ni ko šta radi. Samo sedim u radničkom savetu i trudim se da budem lepa. Samo da me ne prevare. Ovi neki direktori su već pokušali da me obrlate. Ali nisam ja laka ženska. Imam ja dostojanstvo. I pojma nemam o šećeru. Ne razumem se ja u to, ali mislim da sa je sa tim petljao nešto onaj Miroljub iz održavanja. Kad smo jednom nešto Saša i ja ostali malo kasnije na poslu njega sam videla kako se smuca po kancelarijama i otvara fioke. Kažu da taj mnogo zna. Onda je moguće da zna i ko je kriv za šećer.

 

Ozren Nedić – direktor nabavke

Šećer? Kakav bre šećer? Kakve ja veze imam sa tim? To bre ne trošim. Zna se šta je sveto trojstvo: pečenje, viski i tompus. I to samo punoletni viski da se razumemo. Dobro, kad sednem sa radnicima ili akcionarima onda moram da se spustim malo na njihov nivo. Da vide da sam i ja čovek iz naroda. Da se nisam otuđio. Pa onda može i rakija. Šljivu preferiram. Mada može i viljamovka i dunja ali samo domaća. Može i vino. To ponekad pijem sa generalnim. Jedino pivo izbegavam jer me posle baš muči želudac. Dobijem žgaravicu. Jesenas sam nadrljao na jednoj proslavi koju je pravio onaj moj drugar sa mora. Au, što je to bila žurka. Vrh. Pečenje vruće, pića koliko hoćeš i još doveo neke ženske. Pevala ona Jovana Mladenović. I uhvati me atmosfera, pa nazdravi sa ovim pa sa onim i onda mi nekako uvališe i pivo da pijem. A ja sam takav da kad krenem ne odustajem lako. Sutra me ceo dan glava bolela.

Šta si me pitao? Zašto nema šećera? E sad ću da ti kažem. Znam ja da me ovde medju kolegama direktorima neki ogovaraju. Kao Ozren je u svakoj čorbi mirođija i Ozren zna da se sliže sa svima pa je već 20 godina direktor. I Ozren se nafatirao i ima 3 plate pa mu pederuša puna para. Zavidan svet. Krivo im je što znam sa svima. Pa kad je pre dve godine dolazio onaj generalni direktor iz jedne od firmi iz udruženja koga su zvali da ga malo opusti i provede se sa njim? I tako. Ne zamajavaj me sa tim šećerom. Ja sam sa dobavljačem sve lepo dogovorio i sklopio ugovor. Idi pitaj Pericu. Da neću ja da ti doteram šećer? Imam pametnija posla. A ako ti šećer baš toliko treba stavi par kesica u aktovku pa nosi svud sa sobom.

 

Petar Perica Tomić – šef voznog parka

Brate čuo sam šta se desilo. Video si generalnog? Šta kaže? Sigurno je poludeo. Pa kako to baš sada da mi se desi? Pa tek sam došao do ove pozicije i da me odmah odrukaju kod šefa. Znam da ću ja prvi da nastradam. Svi govore kako je Perica došao ovde jer su mu to sredili mama i tata. E jeste. Pa brate nisam ja džabe išao u tolike škole. Doduše nisam učio da budem šef voznog parka. Uostalom ja nemam nikakve veze ni sa vozilima. Pa jedva sam naučio koja je razlika između TAM-a 110 i 150. Ulazim polako u posao i sad ovo. Pa to će mi biti prvi faul. Pa kako odmah da padnem? Na prvoj prepreci. Šta će moji da mi kažu?

Koji sad šećer? Nema šećera? Pa da li to ima veze samnom? Da li je naš kamion išao po šećer? Znači prodao me vozač. Pa da li je to moguće? Šta sad da radim? Možda sam mogao da stavim neku kameru na kamion pa da se sve snima. Brate, molim te, ako te bilo ko pita kaži da me nisi video. Ne. Kaži da si me video u radionici i kako pomažem da se oni kamioni što su ostali od prošlog šefa konačno poprave. Ili kaži da sam otišao da kontrolišem ovu poslednju isporuku. Ma kaži obe stvari. U svakom slučaju ja sam na terenu, vredno radim i nisam ništa kriv.

 

Tanja Zdravković – HR direktorka

Zahvaljujem se pre svega što ste me pozvali da i ja dam svoje viđenje stvari i da ovu situaciju prokomentarišem iz svog ugla. Takođe htela bih da se zahvalim i generalnom direktoru koji mi je pružio šansu da se iskažem i na ovoj poziciji i dam svoj skromni doprinos u okviru ovog kolektiva. Ja sam uvek pozivala i rado se sastajala i sa onim radnicima i akcionarima koji nisu bili za izbor direktora Kurjaka jer ja na poziciji HR direktorke ne mogu i ne smem da pravim razlike između ljudi. I nije lepo da me pojedinci iz tabora onog protivkandidata na izbornoj skupštini sada prozivaju da ja njih diskriminišem. To prosto nije tačno i svi znaju da su moja vrata svima otvorena. Kritikovali su me neki i dok sam vodila sastanke sa akcionarima da ja prekidam govornike i pojedinima ne dajem reč. Svakome ko je ikada pročitao procedure našeg preduzeća jasno je ko dan da sam se ja uvek i isključivo vodila procedurama i strogo se pridržavala naših internih propisa.

Iako imam mnogo iskustva u raznim sektorima i u raznim rukovodećim garniturama ipak nisam prava osoba da odgovaram na pitanja u vezi navodne nestašice šećera. To Vi vidite sa onim prošlim rukovodstvom. Ovu priliku htela bih da iskoristim i da vas sve pozovem na manifestaciju koja će se održati na platou ispred upravne zgrade a nosi naziv Međukompanijski plato kulture. Tu će se održati svečana ceremonija otvaranja manifestacije na kojoj će se pojaviti više direktora iz drugih firmi čime će uveličati ovaj značajan događaj i pozivam sve zaposlene i akcionare da jedan dan posvete ovom spektaklu i kulturnim sadržajima. Budžet za ovaj događaj obezbedili smo u saradnji sa finansijskom direktorkom, inače mojom dobrom drugaricom, a najveći deo je došao prodajom onog starog i oronulog autobusa za prevoz radnika koji je godinama stajao pokvaren. I na kraju da napomenem da šećer ne konzumiram. Nije zdrav. Samo prirodne zaslađivače i organski med.

 

Miroljub Karadžić – šef službe održavanja

Znam ja zašto baš mene pitate za šećer. Jasno mi je da je to sada nova afera kojom neki u ovom preduzeću žele da me dovedu u inscenirani sukob sa generalnim direktorom. Moram da izjavim ovom prilikom da ti pojedinci neće uspeti u toj nameri jer sam ja uvek na putu koji je generalni Kurjak odavno zacrtao i taj put sa ponosom sledim. To je put kojim ovo preduzeće svakim danim postaje sve bolje mesto za zaposlene. Nije meni važno da li ću ja ostati na ovoj poziciji ili ću dobiti premeštaj u neki drugi sektor. Meni je samo važno da dam sve od sebe i pomognem koliko mogu da ovo preduzeće nastavi u bolje sutra.

Ali vratimo se sada za trenutak na šećer. Zbog prirode mog posla ja često ostajem posle zvaničnog radnog vremena kako bih mogao da završim određene poslove iz domena održavanja. Tako sam bio u prilici da vidim šta sve zaposleni a naročito rukovodioci ostavljaju na svojim stolovima i na taj način sam u prilici da mogu da povežem određene osobe sa određenim pojavama u samom preduzeću. Ali ne želim ja da govorim sada o tome. Ne želim da iznosim prljav veš i na taj način ugrozim preduzeće i sve ono što je generalni uradio za sve nas. I da ponovim još jednom da sam njegov saradnik već više od dve decenije. Međutim, ukoliko pojedini rukovodioci ne prestanu sa stalnim napadima na mene i moj rad biću prinuđen da dam izjavu za kompanijske novine. Na samom kraju moram da istaknem da mi je onaj Kekić oduvek bio sumnjiv. Prvo se pravio da mi je prijatelj a sada šuruje sa Veličkovićem i hoće da me se reše. Bolje bi im bilo da ne progovorim.

 

Cvetanka Cveta Trpić – Finansijska direktorka

Imam jako dobre vesti za sve nas. Naš kolektiv ima odlične rezultate u prvom kvartalu ove godine i mi smo izuzetno solventni i likvidni. Da bi vam to objasnila na najbolji mogući način dopustite mi da se poslužim jednim eufemizmom. Znate svi onu priču o zecu i kornjači? E mi smo u ovom slučaju kornjača koja je godinama i decenijama vredno radila i stvorila značajan kapital koji je na sigurnim osnovama. E, takvi smo mi. Vredno i marljivo radimo i uspeh je neizbežan. Naravno, sve je mnogo lakše kada nas vodi generalni direktor koji se ne libi da i sam zasuče rukave i kao Don Kihot napadne neprijatelja. On je naš vitez koji nas vodi kroz ove uzburkane poslovne vode.

Šećer? Mislim da nije pravo mesto niti vreme da me pitate za neki šećer. Ja znam da su svi dobavljači u ovom trenutku prihvatili da ne povećavaju cene pa tako možemo očekivati i da cena šećera ostane nepromenjena. I to je ono što je moj posao a ne da znam da li mi imamo šećer ili nemamo. To morate da pitate druge. Pitajte onog Ozrena jer to je na kraju krajeva njegov posao. Pitajte ga pa da vidimo šta će gospodin Nedić da kaže na to. Ja sam u školu krenula sa pet godina, ceo život sam se školovala, završila sam fakultet pre roka, magistrirala i doktorirala. Ja znam da mnogima to smeta i da po hodnicima pričaju da Cveta ima diplomu iz one tamo škole koja je sumljiva ali ja se na te priče ne obazirem već samo vredno radim i sledim našeg generalnog. Izvinite ali nemam više vremena. Žurim kod frizera.

 

Saša Kekić – šef portira

Meni je jako drago da Vas vidim. Mislio sam da nećete biti ovde kod nas već u nekom tamo drugom preduzeću ali mi je onda još draže što Vas vidim. Sve što sam imao da kažem o šećeru ja već sam rekao. Rekao sam sve direktoru Kurjaku. Znate, ja kao šef portira obavljam jako važnu dužnost u ovom preduzeću. Iako je portirski posao nemalo puta omalovažavan i o njemu se govori bez imalo poštovanja, mi smo uz pomoć našeg direktora uspeli da tim ljudima vratimo ono dostojanstvo koje zaslužuju. Oni se svakodnevno nalaze na usluzi svim radnicima i svim akcionarima. Njima nikada nije teško da i po kiši i vetru, pa čak i po snegu i bljuzgavici, izađu iz svojih skromnih kućica i savesno pregledaju ko šta unosi a naročito ko šta iznosi iz ovog našeg preduzeća i na taj način čuvaju ono što smo zajedno stekli i ono što je naša svojina. A ako treba portiri će prvi krenuti, kad dođe vreme, da vratimo onaj tamo dole deo placa koji je ono bivše rukovodstvo prodalo. E baš zbog toga ja sa ponosom nosim ovu portirsku jaknu. Sa ponosom i dozom posebne odgovornosti zbog svih onih koji su pre mene nosili ovu jaknu. Dobro možda ne baš ovu ali svakako vrlo sličnu.

Portirska služba ima informacija da je ova navodna nestašica šećera ustvari veštački napravljena od strane nekih drugih kompanija potpomognutim gubitnicima na poslednjim izborima na Skupštini akcionara a kako bi se destabilizovala i urušila naša kompanija i sve ono što smo stvarali vođeni direktorom Kurjakom. A svi dobro znamo o kome je reč. I to je samo početak jedne rušilačke akcije. Posle šećera na red planiraju da dođu nestašice muskantnog oraščića i cimeta. A svi znamo da naš direktor voli pohovane jabuke sa cimetom. Čitava kurirska služba će u narednom periodu pojačano raditi kako bi se te aktivnosti sprečile i neće dozvoliti da se bilo ko igra sa slobodno sastavljenim jelovnikom u menzi. Živeo Apatristan!

 

Miloš Miša Veličković – direktor prodaje

Upravo se vraćam sa sastanka prodajnog tima. Veoma sam zadovoljan rezultatima koje smo postigli u prethodnom vremenskom periodu u kome je povećana prodaja za 23,45% u odnosu na isti period kada je prethodno rukovodstvo bilo na čelu kompanije. Taj uspeh smo postigli zahvaljujući vrednom radu svakog člana tima ali i novog idejnog rešenja koje je od ovog meseca implementirano u prodaji. Tu se naime radi o novom modelu elektronskog praćenja porudžbina koja omogućava regionalnim menadžerima prodaje da imaju uvid ne samo u broj porudžbina već i u njihovu strukturu kao i vrednost svake pojedinačne porudžbine. Moram da napomenem da je ovo po prvi put u istoriji naše kompanije da imamo jedan ovako napredan sistem koji nam omogućava dalji napredak i rast. To će na kraju rezultirati većim dividendama za svakog akcionara. Ja mogu ovom prilikom da obećam da će svaki akcionar krajem sledećeg meseca a najkasnije početkom onog tamo, dobiti dividendu uvećanu za 12% ili možda čak i 14%. I mi se tu nećemo zaustaviti. Planiramo i u narednom kvartalu dalje povećanje prodaje i osvajanje novih tržišta.

Što se tiče šećera, a ja znam da Vas to najviše interesuje, mogu vam reći da smo mi sa naše strane uradili sve što je bilo u našoj mogućnosti. Čim sam dobio informaciju da nam je nestalo šećera dao sam nalog da svako od 24 regionalna menadžera porazgovara sa svojim kupcima i proveri da li možemo da dobijemo šećer u kompenzaciju. I da vam kažem to je bila ideja generalnog direktora gospodina Kurjaka. On nas je povezao sa svojim dobrim prijateljem, direktorom jedne vrlo uspešne kompanije, koji nam je obećao da možemo da uzmemo šećer po izuzetno povoljnim uslovima. Praktično poklanja nam. Znam ja da to nije posao prodajnog tima i da time treba da se bavi nabavka ali meni nije teško da odradim sve za dobrobit preduzeća i akcionara. Na taj način se stiče iskustvo a ne samo prepisivanjem onoga što je ranije bilo urađeno. Pa ko zna. Možda jednog dana i ja postanem generalni.

 

Mile Kurjak – generalni direktor

Hvala na tom pitanju. Mislim da je vrlo važno da se odgovori na sva pitanja koja muče običnog akcionara ili radnika pa i na pitanja u vezi šećera. Pre nego što odgovorim na to pitanje dopustite mi da Vas kratko podsetim na stanje koje sam zatekao u Apatristanu u trenutku kada sam došao na poziciju generalnog direktora. Mi sto tada bili na korak do bankrota i do toga da moramo da rasprodamo svu opremu i mašine kako bi preživeli. Tada nije bilo plata, nije bilo dividendi a mogli smo samo da sanjamo o novim projektima. Znam da ja nisam najpametniji i da mnogi kažu kako ne razumem moderne poslovne tokove. I sam priznajem da nisam baš vešt u pisanju mejlova. Ali mi smo marljivim i vrednim radom uspeli da ovo preduzeće postavimo opet na noge i da budemo firma koja ima najveći rast od svih firmi u ovom poslovnom kompleksu a možda i šire. Nije mi bilo teško da radim po čitav dan. Nije za mene bilo ni vikenda ni državnog praznika. Nije mi bilo teško da priznam da nešto ne znam da uradi pa sam baš zbog toga pozvao moje velike prijatelje Džeremija i Karla da pomognu. A verujem da rezultat svog tog rada može da vidi svaki dobronamerni akcionar. I evo sada mogu da obećam da ćemo i u narednom periodu nastaviti sa još većim ulaganjima i da ćemo do kraja godine imati Ebitu od 2,3 ili čak i 2,5%. Mnogo veće i snažnije kompanije od naše mogu samo da sanjaju takve rezultate. Evo, na primer, ova susedna kompanija sa moje leve strane ima Ebitu od 0,6% a oni sa desne strane od 1,1%, što znači da smo mi već u startu a u toku prva dva kvartala ove godine postigli rezultate koji su 3 ili 4 puta bolji nego što su oni postigli. Ukoliko nastavimo ovim tempom, a nema razloga da ne nastavimo, mi možemo u prvim mesecima naredne godine imati kumulativni organski rast od 6% što bi bio najbolji rezultat u istoriji od kada se mere ti rezultati.

Znam ja zašto Vi mene pitate za šećer. Zašto prethodno rukovodstvo niste pitali kad je bila nestašica toalet papira u muškom toaletu? Ali nema veze. Ja sam tu da odgovorim na sva pitanja. Nije tajna da bi pojedini bivši direktori i neki direktori drugih kompanija jako voleli da mi vide leđa. Voleli bi da me smene i da opet podkradaju ovu kompaniju kako su to godinama radili. Ali ja vam kažem da to neće moći. Mene su na ovu funkciju doveli akcionari i samo oni mogu da me smene. A ja znam da imam njihovo puno poverenje. Imao sam poverenje i kada sam bio prinuđen da sprovedem radikalne reforme a imam poverenje i sada. I znam vrlo dobro, jer ja sa akcionarima razgovaram svakodnevno, da im nije teško palo ni to što su tri godine ostali bez dividendi. I još jednom im se zahvaljujem na toj žrtvi a oni znaju da će već u narednih mesec ili dva ići prva isplata novih dividendi. I na kraju samo da dodam da ja uopše ne pijem kafu. I mnogo me i ne zanima.

 

I tako... Naviknite se da pijete kafu bez šećera.