Laza materina maza

Zovem se Lazar Marković. Živim u Beogradu. Imam 37 godina. Pre četiri godine završio sam Singidunum i po zvanju sam diplomirani menadžer. Radio sam u nekoliko firmi na različitim pozicijama. Trenutno ne radim jer sam shvatio da se moje znanje ne ceni dovoljno a i plata nije neka. Planiram da se posvetim kursu za Scrum i Agile i da radim kao Project manager. Naravno online ili eventualno hybride. Stupio sam u kontakt sa nekim poznanicima na LinkedIn-u tako da bi to trebalo da bude ok.

Zovem se Lazar Marković. Živim sa roditeljima. Imao sam par dužih veza ali nisam mogao da istrpim to smaranje. To je ipak suviše veliki pritisak za mene a i ne volim obaveze. Već 5 godina sam solo i baš mi prija. Imam vremena da se posvetim sebi i da radim na sebi. Ipak je to najvažnije u ovom trenutku. A za vezivanje ima vremena. Pa neću valjda sad da se zarobim kada sam u najboljim godinama. Mada, koja će i da dođe da živi sa mojim matorcima. I ja ih jedva podnosim. Mislim, mogao sam ja da uzmem kredit za stan. Za učešće bih se snašao a imao sam platu da plaćam ratu. Ali kako bih sada plaćao kad ne radim, a da trpim iživljavanje nekog šefa zbog rate za stan nema šanse. I brate mnogo je da se vežem za kredit 25 ili 30 godina. Pa celog života da radim samo za stan. Nisam valjda lud. Lakše mi je da malo istrpim ove moje.

Zovem se Lazar Marković. Imam sestru bliznakinju koja se udala pre deset godina. Zet nije loš tip. Njegov ćale ima neku privatnu firmu. Lepo žive. U Kelnu. Imaju dvoje dece. Obožavam ih. Mnogo volim kada dođu kod nas. Vodio sam ih i u zoološki vrt i u igraonicu i u park. Samo su klinci baš velika obaveza. Treba mi tri dana da dođem k sebi kada odu kući. Nisam ja još spreman za to. Zet mi je nudio da dođem tamo kod njih. Mogu da radim kod njega u firmi za prvo vreme dok se ne snađem. Imaju i jednu garsonjeru na periferiji u kojoj bih mogao da živim. Sve je to lepo i dobre su plate i može da se zaradi samo nije to za mene. Nema tamo života. Sve je nekako sterilno i ti ljudi samo rade i nemaju vremena za druženje. Niko ne uživa kao mi ovde. Ma nema šanse da menjam svoju podnevnu kafu u bašti na Obilićevom ni za šesnaest Kelnova.

Zovem se Lazar Marković. Ja sam veliki vernik i tradicionalista. Dobro, ne idem baš redovno u crkvu. Išao sam par puta na one službe i da se pričestim ali nije da razumem sve. A i ne mogu mnogo dugo da stojim zbog problema sa leđima. Inače sve ostalo vrlo poštujem. Za našu slavu je uvek sve u fulu. I kolač i sveća ona najveća sa sličicom sveca i pufnom trobojkom i kandilo i tamjan koji svake godine donesem iz Grčke. Ima jedna mala radnja u Solunu i tamo prodaju originalni tamjan sa Hilandara. Obišao sam sve veće manastire u Srbiji. I prekrstim se kad prođem pored crkve. I postim pred Božić i Uskrs. Nedelju dana ili dve. Ne mogu duže jer mi ne prija zbog treninga. Moram da unosim proteine životinjskog porekla.

Zovem se Lazar Marković. Pre dve godine sam kupio prvi auto. Skupljao sam pare godinama jer me više bilo blam da vozim onaj ćaletov raspali punto. Dobro, malo mi je i zet pomogao, ali sam mu obećao da ću mu vratiti čim ubodem neki pravi posao. Uzeo sam Alfu 147. Crvenu. Dovezao mi ortak iz Holandije. Njegov kum tamo ima neke veze i dovozi kola na veliko, ali samo od proverenih kupaca. Ma auto ko čaša. Top. Ništa nisam morao da radim. Nije ni mnogo prešao. Imao sam par popravki ali to je sasvim normalno jer to su potrošni delovi. Samo redovno održavanje i pranje. Moraš o kolima da vodiš računa kao i o sebi što vodiš. Sada nešto manje vozim jer je gorivo baš poskupelo. Čim se zaposlim kupiću onaj električni skuter. Odlična stvar. Može i da se sklopi.

Zovem se Lazar Marković. Ja sam baš sportski tip. Vodim računa o zdravlju i o svom telu. Redovno vežbam i treniram. Jednom nedeljno idem sa ekipom na mali fudbal i još dva puta u teretanu. Uglavnom radim kardio vežbe. Radio sam i sa jednim trenerom i to mi se baš svidelo. Lepo čovek objasni šta i kako treba da se radi. I obavezno proteinski šejkovi pre i posle treninga. Kad je lepo vreme vozim bajs po Adi. Napravim jedan krug pa svratim na makijato i ceđenu pa onda još jedan krug. Idem i jednom nedeljno na plivanje. Kažu da je hlor dobar za imunitet.

Zovem se Lazar Marković. Veliki sam filmofil. Retko idem u bioskop. Nervira me ta gužva. Još kad meko mljacka ili priča pa ne mogu da se skoncentrišem na radnju. Poludim. Zato preferiram Netflix i druge platforme. Obožavam trilere i krimi serije ali isključivo one koje imaju jednu sezonu. Posle počne da smara. Volim i da čitam mada nemam baš puno vremena koliko bih voleo da imam. U poslednje vreme mi baš prija popularna psihologija jer se pronalazim u određenim situacijama. A i dobro je da upoznaš sebe. Priznajem da mi pozorište nije nikada leglo. Dao sam mu šansu par puta ali nije to za moj senzibilitet.

Zovem se Lazar Marković. Imam profile na svim društvenim mrežama. To je danas neophodno ukoliko hoćete da ostanete u korak sa vremenom i svetom. U poslednje vreme najčešće sam na Instagram-u i Twitter-u. Fejs pomalo smara i to je više za matorce. Ponekad baš puno vremena oduzme dok sve ne prelistam i proverim. Ali prosto moram da proverim i čekiram sve statuse i objave a naročito one gde sam menšovan. I da pregledam fotke. To se podrazumeva. A ako me neko iznervira svojom glupošću onda moram i da odgovorim. Eto, pre neki dan me jedna kokoška iznervirala kada je tvitnula kako ispred ruske i beloruske ambasade nema redova. Pa ćurko naravno da nema kada nam za te zemlje ne treba viza. Zašto da ljudi čekaju? Normalno. A za zapad nam vize trebaju pa zato ima i redova. Logično. I još sam joj rekao da je glupa krava. Pa brate morao sam kad me je mnogo iznervirala. Taj tvit mi je imao najviše lajkova. Razbio sam je. Pa neće meni neka glupača da priča o Rusiji a ja Putinov poster imam u sobi. Onaj gde jaše medveda. Došlo mi je da joj glavu rascopam. Mislim, da se razumemo, ja žene poštujem i apsolutno sam protiv bilo kakvog nasilja ali kad neko pretera onda mi padne roletna. Kao kad me neko proziva jer na Twitter-u imam 1244. Mislim ako ti nije jasno onda mi ne pada na pamet da ti objašnjavam. Odmah na blok. Pametnom dosta.

Zovem se Lazar Marković. Muzika je prosto deo mog života. Trudim se da budem u toku sa novim stvarima. Uglavnom mi je na play listi elektronska muzika. To me najviše opušta. Mislim volim ja i druge stvari ali uglavnom ove moderne. Ne podnosim hard rock i punk. To je ipak suviše heavy za moj ukus. Nije mi jasno ko normalan može to da sluša.

Zovem se Lazar Marković. Vesti me smaraju. Trudim se da ne pratim previše. Naravno da znam šta se dešava ali ne mogu da se upuštam previše. Najviše čitam Kurir jer tu, pored ozbiljnih vesti, mogu da pročitam i neku zanimljivost i nešto interesantno i korisno. Ovi što su sada na vlasti nisu sjajni mada su uradili i neke dobre stvari. A oni pre njih su isto bili loši. Doduše i tada je bilo nečeg dobrog. A i pre njih je bilo slično. Mada i neki koji su bili pre na vlasti su i sada sa ovima a bili su i pre toga sa onima pre njih dok su oni bili na vlasti a i neki koji su sada u opoziciji i hoće da dođu na vlast su bili na vlasti dok su sada ovi koji su sad na vlasti bili tada u opoziciji. Vidiš brate koliko je to komlikovano. Ma nemam pojma. Mislim, idem ja redovno na izbore i to ali se baš i ne razumem previše. I sad trebam da glasam za gradonačelnika. I to znam da mogu da biram između jednog sportiste i jednog matorca. Šta znam... A možda će oni da prođu u drugi krug pa imam vremena da razmislim. Svestan sam ja da je mesto gradonačelnika vrlo važno i odgovorno i da zato moramo pažljivo da glasamo. A glupo je da daš glas nekome ko ti je bezveze. Zanima mene i ekologija i stvarno smatram da je to važna stvar, ali mi oni nekako ne ulivaju poverenje. Nekako su mi... Šta znam... Mislim, ja sam više za nacionalnu osnovu i patriotizam i to. I da se zna neki red. Ali nikako ne podržavam nasilje. Ni parade. Mada kažu da će biti loše vreme. Šta znam...

Zovem se Lazar Marković. Mogao bih još svašta da vam pričam ali je keva postavila sto. Glupo je da se ručak ohladi.