Reč-dve o ekonomiji (II deo)

 Bruto domaći proizvod – ukupan iznos proizvedene robe i pruženih usluga na jednoj teritoriji za godinu dana, izražen u novcu, koji uključuje proizvode domaćih i stranih kompanija. Mogla bi se napraviti analogija da je to, ustvari, ukupan bruto prihod koji ostvari jedna porodica u toku godine.

Uobičajeno je da se BDP ostvaren jedne godine poredi sa prethodnom i da se onda izražava kao rast ili pad u procentima. Naravno, rast predstavlja logičnu težnju, kako porodice tako i države.

Međutim, treba biti pažljiv sa statistikom. Svaka vlast ima želju da pokaže kako su njihovi rezultati posebni i najbolji. Iz tog razloga trenutne rezultate porediti sa godinom koja im najviše odgovara i u odnosu na koju postoji najveći rast. Da se razumemo, nije važan samo procenat rasta već i apsolutna vrednost onoga što raste. Da pojednostavim, ako neko ima platu od 100 jedinica i dobije povećanje od 5%, a njegov prijatelj ima platu od 1.000 jedinica i takođe dobije povećanje od 5%, šta mislite ko je bolje prošao i čiji standard je realno porastao? Isto tako je i sa državom. Ako je polazna tačka niska, onda nema smisla porediti sam procenat rasta sa nekom državom čija je polazna tačka daleko iznad nas. Drugim rečima rast Nemačke od 2% je mnogo veći nego naš od 6%.

Ako se tome doda i stvaran rast BDP-a po glavi stanovnika, a on je u Srbiji za poslednjih 10 godina porastao za 12% (izvor World Bank), što je apsolutno nedovoljno za našu situaciju i položaj. Ispred nas, po apsolutnim vrednostima, su i Bocvana, Gabon, Barbados, Ekvatorijalna Gvineja, ali i Trinidad i Tobago. Uz dužno poštovanje prema svima, verujem da je mnogo bolje i iskrenije da se u budućnosti poredimo sa njima a ne sa evropskim državama. Da nam nema komšiluka, bili bi još u depresivnijem položaju. Ako je to za neku utehu.

Osim što se, kao pokazatelj uspešnosti, poredi porast (ili čak poredi i pad) BDP-a u procentima, ima slučajeva kada se poredi i ukupan BDP zemlje i govori o tome da smo stigli ili prestigli ovu ili onu državu. Međutim, tu se onda zaboravlja na drugi parametar a to je BDP po glavi stanovnika. Na osnovu ovog parametra meri se bogatstvo jedne države.

Ajde opet da probam da pojednostavim. Uzmimo kao primer dve porodice, gde prva, tročlana, ima ukupan prihod od 180 jedinica, a druga, petočlana, ima ukupan prihod od 200 jedinica. Šta mislite ko živi bolje?

Možda će neko izneti primedbu da, za kvalitet života, nije samo važno koliki su prihodi, već i koliki su rashodi. I biće apsolutno u pravu. Zato osim nominalnog BDP-a po glavi stanovnika, postoji i BDP po glavi stanovnika po paritetu kupovne moći (PPP) koji upravo u obzir uzima i ove parametre.

Na primer, često u dnevnim tabloidima (koje neki nazivaju i novine) možete videti naslove kako će Kina preteći Ameriku u vrednosti BDP-a i time preuzeti globalni primat. Da, verovatno hoće u apsolutnoj vrednosti, ali ne verujem da to nešto znači prosečnom stanovniku Kine kada su na svetskoj listi PPP na 100-tom mestu (Amerika na 15-tom). Naravno da shvatate da nema mnogo smisla.

Postoji mnogo statističkih parametara i analiza koji opisuju prosečne i apsolutne vrednosti i uz pomoć kojih se može steći, manje ili više objektivna, slika života presečnog stanovnika neke države. Ali, za kvalitet vašeg života ne treba vam nikakva statistika ili komplikovana računica. Vaše ekonomsko stanje i finansijska stabilnost se ne nalaze na vestima na televiziji, u novinskim člancima ili u tabelama. To se vidi kada otvorite frizider ili novčanik. To se vidi to tome koje godište su vaše cipele ili kada ste bili na letovanju. To se vidi po tome da li imate iste brige kao i pre 10 godina ili vam se fokus pomerio u neku drugu stranu.

Ako ste zadovoljni to je odlično. A ako niste... Nemam pojma šta da vam kažem. Znate vi najbolje i ne libite se da to i pokažete. I opet, i opet, i opet...