Reč po reč

Sticajem nekih okolnosti, na proleće 2018. godine, dobijem poziv da učestvujem na sastanku povodom otvaranja jednog poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU. Sastanak se održavao u prostorijama Ministarstva u Nemanjinoj ulici. Uparadiram se kako dolikuje jer ipak idem u visoku državnu instituciju na ozbiljan sastanak o ozbiljnoj temi. Moram da priznam da sam bio i poprilično počastvovan i pomalo uzbuđen činjenicom da su se baš mene setili i pozvali da dođem. Imam ja dodira sa samom temom, to je grana kojom se bavim, ali nisam baš siguran otkud ja na tom spisku. Vidim da su pozvani i ljudi koji se bave istim ili sličnim poslom, ima nekih sa Univerziteta, ima i onih iz državnih institucija. Sve u svemu šarenoliko društvo. To moje uzbuđenje polako je počelo da se gubi čim sam ušao u zgradu i popeo se na četvrti sprat. Hodnici, mračni i prenatrpani raznoraznim kancelarijskim nameštajem i etisonima neopranim od postavljanja ranih sedamdesetih, više su ličili na ulazak u otpad nego na zgradu...

  Bruto domaći proizvod – ukupan iznos proizvedene robe i pruženih usluga na jednoj teritoriji za godinu dana, izražen u novcu, koji uključuje proizvode domaćih i stranih kompanija. Mogla bi se napraviti analogija da je to, ustvari, ukupan bruto prihod koji ostvari jedna porodica u toku godine. Uobičajeno je da se BDP ostvaren jedne godine poredi sa prethodnom i da se onda izražava kao rast ili pad u procentima. Naravno, rast predstavlja logičnu težnju, kako porodice tako i države. Međutim, treba biti pažljiv sa statistikom. Svaka vlast ima želju da pokaže kako su njihovi rezultati posebni i najbolji. Iz tog razloga trenutne rezultate porediti sa godinom koja im najviše odgovara i u odnosu na koju postoji najveći rast. Da se razumemo, nije važan samo procenat rasta već i apsolutna vrednost onoga što raste. Da pojednostavim, ako neko ima platu od 100 jedinica i dobije povećanje od 5%, a njegov prijatelj ima platu od 1.000 jedinica i takođe dobije povećanje od 5%, šta mislite ko...

Budžet – po definiciji, čak spomenutoj i u samom zakonu, on predstavlja sveobuhvatan plan prihoda i primanja i plan rashoda i izdataka , odnosno to je osnovni dokument ekonomske politike Vlade . Ukoliko samu, pomalo komplikovanu definiciju, prevedemo na svakodnevni život, budžet možemo prikazati zajedničkim novčanikom jedne porodice. Sve plate, svi novčani prilivi (novac od roditelja ili rođaka iz inostranstva), svi nenovčani pokloni u vidu jaja ili pileta dobijenih od tazbine sa sela, znači sve ono što predstavlja na neki način „plus“ predstavlja u stvari prihodnu stranu budžeta . Sa druge strane, sve ono predstavlja na bilo koji način „minus“ je u stvari rashodna strana budžeta , a to može biti i rata za kredit, komunalije, kupovina hrane ili goriva, odlazak u pozorište ili kupovina odeće. Ukoliko vam na kraju meseca, a kada poplaćate sve račune, ostane višak para onda ste vi u suficitu , odnosno, ukoliko vam nedostaje da namirite svoje obaveze onda ste u deficitu . Da bi ste iz d...

Leto dvehiljade i prve. Kao i mnogo godina ranije, odlazim u grad gde se već dugo ne osećam kao gost. Posle par dana sretnem komšiju Peru, čoveka od pedesetak godina u tom trenutku. Poznajem ga dugo i znam ga kao ozbiljnog porodičnog čoveka. Ima ćerku, i unuka koji predstavlja centar njegovog sveta. Znam da komšija radi u nekoj državnoj firmi. Sve u svemu uzoran domaćin i jedna prosečna porodica. Pera : Pa gde si ti?! Nije te bilo od prošlog leta. Kad ste stigli? Ja : Zdravo Pero. Preksinoć. Šta ima novo? Da li se nešto promenilo od kada sam bio poslednji put? Kako su tvoji? Pera : Super. Svi smo dobro. Unuk raste ko iz vode. Još malo pa ćemo zajedno u izlaske. – smeje se komšija i raste od sreće i ponosa. Ja : Divno je to čuti. Baš mi drago da sam te video i obavezno da svratite ovih dana na kafu. Pera : Hoćemo naravno. Nego... Hvata me za podlakticu i povlači u stranu, van pešačke staze. Počinje tiše da govori. Pera : Slušaj, hteo sam nešto da te pitam. Ali da ostane između nas. Ne m...