Da li smo sami?

Verovatno od trenutka kada je čovek shvatio da se oko zvezda, koje vidi na nebu, vrte planete slične onoj na kojoj i on živi, počeo je da se pita da li i njega neko odande posmatra. Pitanje da li postoji i neki drugi život od tada ne prestaje da nas muči.

Mada, možda je u stvari samo pitanje nedovoljno precizno. Verujem da bi pravo pitanje trebalo da glasi: da li postoji život drugačiji od ovog koji mi poznajemo u ovom trenutku? I tu je odgovor za mene vrlo jasan i glasi DA.

Kao i u jednom prethodnom tekstu, prvo ću se vratiti na početak, odnosno na dve različite teorije o nastanku života na planeti Zemlji. Jedna je kreacionistička a druga je teorija po kojoj je došlo do kombinacije različitih faktora koji su doveli do rađanja života. Razlika je samo u začetku života, jer sama teorija evolucije je priznata od strane Vatikana još 2008. godine, pa kasnije i 2014. godine. Da nismo ni mi baš uvek mimo sveta, pokazala je izjava koju je 2014. godine dao otac Nenad Jovanović u kojoj navodi da „različita su tumačenja o uzrocima nastanka sveta, ali kada govorimo o stvaranju bića i evoluciji, nailazimo na sličnosti“.

Želim da na stvaranje života pogledam iz obe perspetkive.

Naime, ako je život na Zemlji posledica kombinacije raznih faktora, a uzimajući u obzir broj planeta u Univerzumu (a samo u našoj galaksiji postoji oko 17 milijardi planeta koje su slične veličine kao Zemlja), možemo sa velikom sigurnošću da tvrdimo da je to moglo da se desi i na nekom drugom mestu, u istom ili ranijem vremenskom trenutku. Koliko god da je broj faktora za nastanak života veliki, i samim tim verovatnoća za njihov sklad jako mala, to zbog broja planeta nije nemoguće i neizvodljivo. U Univerzumu postoji toliko galaksija i planeta da se isti uslovi moraju ponoviti, a ne biti mogući samo na Zemlji.

Sa druge strane, ako je Bog tvorac sveukupnog sveta onda je i tvorac čitavog kosmosa a samim tim i svih galaksija i planeta. Ako je to slučaj, odakle bilo kome pravo da smatra da je Bog živi svet stvorio na samo jednom mestu. Zašto su u tom slučaju ljudi sebični i samo za sebe i jednu planetu prisvajaju mogućnost života? Ako su čovek i sav živi svet stvoreni na planeti Zemlji, ne postoji ni jedan razlog da i na nekoj drugoj planeti nije stvoreno neko drugo biće.

S’ obzirom na obe varijante, verujem da svakako postoji život koji je drugačiji od ovoga koji poznajemo. Naravno, sada će neverne Tome da pitaju pa kako to da do sada nismo otkrili „male zelene“ kada se toliko novca troši na kojekakva svemirska istraživanja. Odgovor se verovatno krije u samom pitanju. Mi, kao ljudska bića, tražimo i nadamo se obliku života koji liči na naš i to samo u trenutku vremena koji poznajemo.

Međutim, ljudska bića su vrlo ograničena u sopstvenim mogućnostima spoznaje. Mi poznajemo samo 4 dimenzije: 3 prostorne i jednu vremensku. I tom prilikom vremenska dimenzija je isključivo jednosmerna. Šta ako su drugi oblici života u dimenzijama koje mi trenutno ne poznajemo? Šta ako su prisutni u agregatnim stanjima van ona četiri koje znamo? Šta ako ne delimo isto vreme ili ga ne poznajemo i shvatamo na isti način?

Zamislite samo da prostor postoji u mnogo više dimenzija od ove tri poznate. Onda je moguće da se u ovom istom trenutku, u istom prostoru odvija neki drugi život i egzistira svet koga mi, sbog svojih ograničenja, nismo svesni. Možda upravo pored mene sedi neki drugi bloger, samo u svom paralelnom svetu,  i takođe piše slične nebuloze kao i ja. Nadam se iskreno da nisu u mogućnosti da nas posmatraju i da ne vide kako se mi brinemo i staramo o zadničnom nam prostoru i životnoj sredini.

Naravno i dalje ima previše pitanja i nejasnoća, ne samo o životu različitom od onoga koga poznajemo i viđamo, već i o nama samima i sopstvenoj planeti. Nauka je u prethodnim decenijama, vekovima i milenijumima načinila ogromne korake u shvatanju sveta koji nas okružuje i nastavlja dalje. Zamajac nauke se okreće sve brže i brže.

Jako bih voleo kada bih bio svedok otkrića nekog drugog, nama nepoznatog, sveta i života. Ko zna, možda dođe i do neke fuzije koja će rezultirati napretku u medicini, tehnici ili, na primer kulturi. Mada teško da neki „mali zeleni“ mogu da ponude nešto bolje od The Clash ili Ramonsa. Ipak da ne preterujemo sa očekivanjima.