Reč po reč

  Ponos i dika. Kao institucija uvek u vrhu po poverenju građana. Ali… Hteo bih da se osvrnem na jedan mit koji se kao mantra ponavlja više od 30 godina. Vojska SFRJ je bila najjača ne samo u region, nego i šire, i bili su među 5 u svetu po snazi i opremljenosti. I svi su se plašili JNA, hteli da je unište i jedva čekali da je vide na kolenima jer je predstavljala neku opasnost. Nije mi jasno za koga je bila opasna, ali dobro. Uloga JNA je jasno bila definisana Ustavom SFRJ. Član 240 kaže: “Oružane snage Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije štite nezavisnost, suverenitet, teritorijalnu celokupnost i ovim ustavom utvrđeno društveno uređenje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.” Da li je ta institucija ispunila svoju obavezu? Da li su sačuvali teritorijalnu celokupnost? Od 1945 do 1990 to im je bio jedini zadatak koji su imali i nisu ga uradili. Ostavite se sada delovanja stranih sila i domaćih izdajnika. Armija je imala zadatak i nije bila u stanju da ga isp...

  Četvrta noga na stolici, četvrto slovo S na grbu, četvrti potporni zid našeg pomalo poštenog domaćina, pored obrazovanja, inteligencije i brige o životnoj sredini, predstavlja i moral. Naš junak je pre svega, i iznad svega, čovek od reči. Poštenjačina. Moralna gromada. Ako pogledate njegove naloge na društvenim mrežama videćete da ga na to obavezuju svetli primeri iz istorije. Isključivo time se naš patriJota i rukovodi. Hajde prvo da vidimo koje je značenje reči moral . Po Rečniku srpskoga jezika (Vujanić i drugi) to predstavlja: skup običaja, nepisanih propisa, pravila, načela, predstava, shvatanja o doličnom i nedoličnom, poštenom i nepoštenom i sl., norme koje važe u međuljudskim odnosima u određenoj zajednici i koje regulišu te odnose i ponašanje ljudi. Ovo znači da, gledajući ponašanje pojedinaca, koji su deo neke grupe ljudi, možemo i trebamo izvesti zaključak i o ponašanju čitave grupe, što bi značilo da ovo nije samo priča o moralu našeg junaka već priča o moraju čitave...

Iz prethodna dva teksta može se videti da naš junak ne stoji baš najbolje sa obrazovanjem i inteligencijom. Ali naš junak ne odustaje jer on je i dalje domaćin. A šta to definiše jednog domaćina? Svakako je to briga o domaćinstvu i zemlji. Briga o sredini u kojoj živi. Bez obzira kada je sa sela došao na beton, naš domaćin ne zaboravlja korene, i vrlo dobro zna koji je značaj zemlje i šta je to prava hrana. Sa gnušanjem odbija da ga truju sa GMO hranom jer on zna koliko je to štetno (pitajte ljude u okolini šta znači GMO i verujem da ćete se iznenaditi odgovorima). Zbog toga on na pijaci ili od rođaka sa sela kupuje isključivo domaće proizvode. Takoreći organske. Jer, opšte je poznato da svi mali proizvođači, a naročito domaćini, jako vode računa o tretiranju biljaka i njiva hemijskim preparatima. I svi vrlo pažljivo i sa razumevanjem čitaju uputstva za upotrebu i strogo ih se pridržavaju. Pa nikome nikada nije palo na pamet da stavi malo više sredstva za prskanje jer, citiram: „ko mu ...

Nije sve u obrazovanju, ima nečeg i u prirodnoj inteligenciji – reći će naš domaćin posle čitanja prethodnog teksta i početi sa nabrajanjem onih koji nemaju neku školu ali su uspeli i koji su vrlo pametni. Dobro, za razliku od njih, on nije ni uspeo. Ali da ne tražim sada dlaku u jajetu. Ipak je on domaćin. Kako se odlikuje ta prirodna inteligencija? Kako možemo da prepoznamo da li je neko inteligentan ili ne? Obrazovanje našeg junaka obradio sam u prethodnom tekstu. Ne bih se nikako upuštao u relacije između obrazovanja i bilo kakvog oblika inteligencije, već to prepuštam stručnjacima. Ovom prilikom ću se osvrnuti na samu definiciju i na logiku, kao jedan tip inteligencije. Inteligencija je mentalna karakteristika sastavljena od sledeće grupe sposobnosti: učenja iz prethodnih iskustava, prilagođavanje i razumevanje novih situacija, sposobnost razlikovanja bitnog i nebitnog, itd. Pa hajde da vidimo kako se to naš domaćin snalazi u ovim kategorijama. Ako ne drugačije, onda makar kroz pr...